bertau

LvP

1. s. m.

a. 'pauvre hère'

b. 'hanneton'

2. adj.

'pitoyable, misérable'

Rn 2:213a; 2:213b [bergau; bertal, bertau ]; Lv 1:140b [bergau]

FEW 15/1:98a [Bᴇʀᴛʜᴡᴀʟᴅ].